Енергетска ефикасност постала је императив. Људи су почели да размишљају о загађењу које пре свега утиче на њихово здравље, а затим и о природним ресурсима. Човечанство полако постаје свесно ограничености сировина планете коју насељава. Међутим, чак и ако на енергетску ефикасност не гледамо из овог, наизглед идеалистичког, или чак утопистичког угла, врло брзо ћемо схватити да уштеда енергије значи и уштеду новца.
Прозори су изузетно важан елемент када говоримо о енергетској ефикасности сваког објекта. Њихова основна функција је да пропуштају дневну светлост и омогућавају проветравање, али и да омогуће кориснику простора визуелну комуникацију са спољним светом. На сваком објекту, најдинамичнија, а по неким истраживањима и најслабија тачка кад је топлота у питању су управо прозори.
Током грејне сезоне прозори представљају главни „портал“ за нежељени губитак топлоте, извор непријатности уколико не дихтују добро (односно продувавају) као и узрок проблема са кондензацијом и самим тим и плесни у просторији. Током лета сунце преко прозора додатно загрева просторије уколико не постоји адекватна заштита на њима, било у облику премаза на прозорском стаклу или застора, завесе или ролетне на прозору.
Истраживањима је утврђено да се преко прозора губи 36% енергије потребне за загревање објекта. До топлотних губитака долази услед кондукције – преноса топлоте кроз материјал прозора, и услед вентилације – струјања ваздуха кроз отворен или затворен прозор. Кондукцијом се губи око 22% а вентилацијом око 14% енергије. За станове изнад десетог спрата укупни губици енергије су 47%. Овако велики губици топлоте кроз фасадну столарију дешавају се због лошег квалитета изабране столарије као и због лоше уградње услед које се јављају додатни процепи и повећава вентилација и самим тим и топлотни губици. Ове бројке говоре да су прозори добра прилика за побољшање енергетске ефикасности и термичких перформанси објеката.
Губици услед кондукције одвијају се кроз рам и стакло прозора. Дакле, може се рећи да ови губици зависе од термичких карактеристика прозора. Величина којом се изражавају ови губици зове се коефицијент топлотне проводљивости, означава се са „У“. По дефиницији, коефицијент пролаза топлоте – „У“ означава колико топлоте у ватима прође кроз 1 квадратни метар материјала одређене дебљине за једну секунду.
Јединица у којој се вредност коефицијента пролаза топлоте изражава је W/m2K. Што је коефицијент топлоте мањи, термоизолационе особине посматраног материјала или елемента су веће. У зависности од прозорског оквира и застакљења прозора, овај коефицијент може имати различите вредности – од 0.8 W/m2K код најквалитетнијих прозора са нискоемисионим трослојним стаклом са гасним пуњењем па све до 5.2 W/m2K код старих дрвених једноструких прозора са једноструким застакљењем. Европска препорука је да овај коефицијент не прелази 1.8 W/m2K.
Компоненте сваког прозора су рам и остакљење. Свака од ове две компоненте има своја својства која утичу на укупне топлотне губитке прозора.
Прозорски рамови се данас најчешће праве од пластике, метала и дрвета. Сваки од материјала има своје предности и мане. Међутим, данашње технологије производње прозора настоје да минимализују негативне особине материјала и извуку најбоље из позитивних. Тако се често дешава да се приликом израде рамовске конструкције за прозоре комбинују материјали да би се дошло до најбољих и најефикаснијих резултата. За различите материјале и врсте остакљења, различите су вредности коефицијента пролаза топлоте.
Када говоримо о остакљењу прозора, најчешће примењиван материјал је стакло, међутим, у ове сврхе се може користити и пластика. Ови материјали у прозору могу бити провидни, обојени или превучени одређеним премазима, а све у сврху смањења коефицијента пролаза топлоте и повећања енергетске ефикасности стаклене површине. Остакљење може бити једноструко или се може применити више стакала.
Применом већег броја стакала такође долази до смањена коефицијента пролаза топлоте. Када се уграђују двострука или трострука стакла, међупростори између стакала се оивичавају дистанцером који је испуњен апсорбером влаге; препоручено минимално растојање између два стакла је 12 мм а међупростор је испуњен ваздухом или инертним гасом – аргоном, криптоном или ксеноном. Оваква стакла зовемо „ИЗО“ стакла.
Ове стаклене површине могу бити премазане специјалним премазима на бази ванадијум-оксида у виду танког филма са унутрашње стране унутрашњег стакла. Стакла са овим специјалним премазима зову се нискоемисиона стакла, и она пропуштају видљиви део спектра сунчеве светлости али рефлектују дуготаласно зрачење и на тај начин спречавају губитак односно добитак топлоте.
Међутим, чак и ако су у објекту уграђени најквалитетнији прозори, уколико је квалитет уградње неодговарајући, може доћи до знатних губитака топлоте преко процепа између прозорског оквира и зида, или кроз кутију за ролетне. Због тога је јако важно поред одабира квалитетних прозора обратити пажњу и на квалитетну уградњу истих.
Ако у простору постоје прозори који су веома стари и неефикасни, веома је пожељно заменити их новим прозорима у материјалу по потребама и укусу и са одговарајућим остакљењем. Међутим, уколико је из различитих разлога тешко или немогуће заменити старе прозоре, можемо применити мере за побољшање старих. Уколико се жели порадити на побољшању енергетске ефикасности постојећих прозора, то се може урадити на неколико начина. Треба проверити да ли постоје пукотине између рама прозора и зида. Уколико постоје, ове пукотине треба попунити пур пеном. Веома важна ставка која јако утиче на енергетску неефикасност старог прозора је дихтовање.
Уколико се може осетити продувавање кроз сам оквир прозора, једноставном уградњом траке за дихтовање спречава се продор ваздуха кроз критичне тачке рамовске конструкције. Продувавање се такође дешава и преко кутије за ролетне. Уколико постоји овај проблем, кутије за ролетне се могу изоловати што такође знатно смањује губитке. Окови на старим прозорима такође представљају критичну тачку, а њихова замена је релативно једноставна и јефтина.
Још један важан детаљ приликом побољшавања енергетске ефикасности старог, али и новог прозора, је употреба елемената као што су ролетне, завесе, застори. Ови елементи не само да доприносе естетском утиску простора, већ може имати значајну улогу у спречавању топлотних губитака зими и прекомерног осунчања лети.
Основна ставка за разумевање енергетске ефикасности је пренос топлоте: прелазак топлотне енергије са једног места на друго. Веома је важно разумети да топлотна енергија увек прелази из топлије средине у хладнију. У нашим објектима, топлота зими не нестаје, она одлази. Слично се дешава лети: топлота се преноси на унутрашњи простор. Ниво топлотних губитака зими и топлотних „добитака“ лети, заједно са ефикасношћу уређаја за грејање и хлађење који се користе, играју одлучујућу улогу у одређивању коначних финансијских трошкова који одлазе на име енергије.
Управо из овог разлога је јако битно да простор буде добро изолован.
Применом мера штедње енергије на нашим објектима као што су адекватна термоизолација, хидроизолација, поправка крова, уградња енергетски ефикасне опреме, замена прозора, постижу се и финансијске уштеде. Уколико посматрамо средства која је потребно уложити, уградња нових прозора свакако не спада у најекономичније решење, али када се у обзир узме чињеница да су отвори на објекту најчешће најслабије тачке када говоримо о термоизолацији објекта, посматрано на дуже стазе улагање у прозоре и спољна врата је улагање са врло брзим повратом инвестиција.
САВЕТИ ЗА ШТЕДЊУ
ПРОВЕТРАВАЊЕ
Проветравање: кратко и интензивно
Направите промају: Широко отворите прозор, али само накратко. На тај начин ће у намештају и зидовима остати сачувана топлота и моћи ће да загреје свеж ваздух. И немојте заборавити: затворите вентил термостата.
ПОДЕШАВАЊЕ ТЕМПЕРАТУРЕ
Подешавањем температуре смањујете трошкове
Подесите собну температуру на 20°Ц. Оптимална температура ходника је 15°Ц Како будете подизали температуру тако ће расти Ваш рачун за грејање. Смањењем собне температуре до 5°Ц уштедећете и до 30% трошкова за грејање.
ГРЕЈНА ТЕЛА
Грејна тела: изнад свега воле слободу
Немојте спутавати одавање топлоте грејног тела. Непропусне завесе и намештај делују као изолација. Грејно тело такође није подесно ни за сушење веша. А када клокоће: испустите ваздух
ЗАПТИВАЊЕ ПРОЗОРА
Прозор: што чвршће заптивање, тим боље
Извршите заптивање процепа и спојева, тако да свећа више не трепери. Ноћу спустите ролетне и навуците завесе. Прозори са могућношћу отварања на “Г” су идеални – када остану затворени.
ЗАТВАРАЊЕ ВРАТА
Затварајте врата просторија
Предупредите струјање топлијег, влажнијег ваздуха из загрејане у мање загрејане просторије. Држите затворена врата. Тиме ћете избећи и стварање буђи.
ВЛАЖНОСТ ВАЗДУХА
Влажност ваздуха: исправан степен влажности је одлучујући
Влажан ваздух се чини топлијим и смањује узвитлавање проблематичних честица прашине. Биљке и овлаживачи ваздуха интензивирају пријатан осећај. Међутим: пару из купатила и кухиње требало би што брже одстранити из стана.
ПОДЕШАВАЊЕ ВЕНТИЛА
Вентил термостата: Подешавајте га према потреби
Правилно подешен вентил термостата аутоматски даје жељену температуру. Подесите га према потреби, нпр. ноћу, када не користите просторију, док проветравате, или када Вам је једноставно исувише вруће.