Појам енергетска ефикасност се начешће сусреће у два могућа значења, од којих се једно односи на уређаје, а друго на мере и понашања. Под енергетски ефикасним уређајем сматра се онај који има велики степен корисног дејства, тј. мале губитке приликом трансформације једног вида енергије у други. На пример, „обична“ сијалица велики део електричне енергије претвара у топлотну енергију, а само мали у корисну светлосну енергију, и у том смислу она (сијалица) представља енергетски неефикасан уређај.

Мере енергетске ефикасности

Када је реч о мерама, под енергетском ефикасношћу подразумевају се мере које се примењују у циљу смањења потрошње енергије. Без обзира да ли је реч о техничким или нетехничким мерама, или о променама у понашању, све мере подразумевају исти, или чак и виши, степен оствареног комфора и стандарда.

Најчешће мере које се предузимају у циљу смањења губитака енергије и повећања енергетске ефиксности су:

• замена необновљивих енергената обновљивим
• замена енергетски нефеикасних портошача ефикасним
• изолација простора који се греје или хлади
• замена дотрајале столарије у просторима који се греју или хладе
• уградња мерних и регулационих уређаја за потрошаче енергије
• увођење тарифних система од стране дистрибутера који ће подстицати штедњу енергије и сл.
• контрола уласка сунчеве светлости и топлоте у простор

Енергетска ефикасност зграда у Србији

 Једна од карактеристика великог дела стамбеног и нестамбеног фонда у Србији је нерационално велика потрошња свих типова енергије, првенствено за грејање, а у последње време, због пораста средњих температура током летњих месеци, и за хлађење зграда. Поред тога, енергија се користи још и за осветљење и за напајање електричних уређаја у домаћинствима.

Потрошња енергије за грејање у просечно термички изолованим зградама у Србији износи око 60% укупне потрошње енергије. Од тога, 70% односи се на потрошњу топлотне енергије, на коју првенствено утиче трајање сезоне грејања и захтевана температура простора, што зависи од климатских услова и стандарда квалитета коришћења простора. Такође, значајан утицај има и квалитет механичког система грејања, укупна грејана површина, као и термичка заштита зграде.

 Кључне карактеристике потрошње примарне енергије у сектору зградарства у Србији су следеће:

•      У Србији се енергија још увек троши као 60-тих година прошлог века у ЕУ.

•     Средња потрошња енергије по квадратном метру у Србији је око 2,5 пута већа него у северној Европи.

•     Потрошња енергије по јединици бруто друштвеног производа (БДП) у Србији је три пута већа од просечне у свету 2001.

•     Емисија угљен диоксида по јединици БДП-а је најмање два пута већа од светског просека.

•     Око половине свих домаћинстава у Србији троши 340 kWh/m2 годишње, што је 3 пута више у односу на земље западне Европе.

•     Око 60 % популације користи дрво или лигнит као главни извор енергије за грејање, санитарну топлу воду и кување.

•     Хроничне болести, укључујући и болести дисајних органа, су директно повезани са знатним загађењем унутрашњег простора.

•     Смртност током зимских месеци је око 30 % већа од просечних вредности.

Енергетске пасоше издаваће лиценцирана предузећа која се баве пројектовањем или извођењем радова, а која имају запослене са сертификатом Инжењерске коморе Србије. Они ће радити елаборате о енергетској ефикасности објеката, податке ће убацивати у специјално израђен софтвер и добијаће се категорија енергетског пасоша за сваки објекат. У зависности од укупне потрошње енергије, пасоши ће бити од А категорије, за објекте који троше најмање енергије, па до Г категорије, односно објекте који су остварили најмању уштеду.

Кад је реч о објектима који тек треба да се граде, инвеститори ће морати да ураде елаборат о енергетској ефикасности, који ће бити саставни део пројектне документације за грађевинску дозволу.

Власници станова имаће тачну евиденцију колико енергије троше и колико могу да уштеде на годишњем или месечном нивоу.