Екологија је наука о животној средини. Име науке потиче од грчких речи oikos – дом, домаћинство и logos – наука, изучавање. Термин екологија први пут је употребио немачки биолог Ернест Хекел 1866. године. У лаичкој јавности се овај термин често користи као синоним за појам заштите животне средине, што није исправно јер је заштита животне средине само једна од области којима се бави екологија.
У суштини, екологија је научна дисциплина која проучава распоред и распрострањеност живих организама и биолошке интеракције између организама и њиховог окружења. Окружење (животна средина) организама укључује физичке особине, које сумарно могу да се опишу тзв. абиотичким факторима као што су клима и геолошки услови (геологија), али такође укључује и друге организме који деле са њим његов екосистем односно станиште.
Гране екологије
Екологија, као наука широког поља проучавања, може се поделити на неколико главних и споредних субдисциплина: главне субдисциплине су (поређане по „гнездима“ од мање обимних ка обимнијим):
- бихевиористичка екологија која проучава еколошке и еволуционистичке основе животињског понашања и улогу понашања у прилагођавању животиња њиховим еколошким стаништима;
- популацијска екологија (или аутоекологија) која се бави популацијском динамиком унутар врста и њеном повезаношћу са факторима природне средине.
- екологија животне заједнице (или синекологија) која проучава односе међу врстама у одређеној еколошкој заједници;
- екологија предела која проучава међуодносе слабије уочљивих делова предела;
- екологија екосистема која проучава размену енергије и материје кроз екосистеме;
- општа екологија која се бави проблематиком на макроеколошком нивоу.
Подела екологије може бити и на основу циљних група проучавања:
или на основу проучавања одређеног екотопа:
(екологија температурних зона такође може постојати као посебна субдисциплина, али, пошто екологија у целини проучава све температурне области, ова додатна субдисциплина је сувишна).