ЕНЕРГЕТСКА ЕФИКАСНОСТ
Појам енергетска ефикасност најчешће се сусреће у два могућа значења, од којих се једно односи на уређаје, а друго на мере и понашања.
Под енергетски ефикасним уређајем сматра се онај који има велики степен корисног дејства, тј. мале губитке приликом трансформације једног вида енергије у други. На пример, „обична“ сијалица велики део електричне енергије претвара у топлотну енергију, а само мали у корисну светлосну енергију, и у том смислу она представља енергетски неефикасан уређај.
Када је реч о мерама, под енергетском ефикасношћу подразумевају се мере које се примењују у циљу смањења потрошње енергије. Без обзира да ли је реч о техничким или нетехничким мерама, или о променама у понашању, све мере подразумевају исти, или чак и виши, степен оствареног комфора и стандарда.
Кроз неизоловане зидове, кров, под и дотрајалу столарију топлота напушта објекат. Свака таква површина директно повећава рачун за грејање.
Изолација омотача, квалитетна столарија и регулација потрошње задржавају топлоту унутра — уз исти или виши степен комфора.
Мере енергетске ефикасности
Најчешће мере које се предузимају у циљу смањења губитака енергије и повећања енергетске ефикасности:
Замена необновљивих енергената обновљивим
Замена енергетски неефикасних потрошача ефикасним
Изолација простора који се греје или хлади
Замена дотрајале столарије у просторима који се греју или хладе
Уградња мерних и регулационих уређаја за потрошаче енергије
Увођење тарифних система од стране дистрибутера који ће подстицати штедњу енергије
Контрола уласка сунчеве светлости и топлоте у простор
Енергетска ефикасност зграда у Србији
Једна од карактеристика великог дела стамбеног и нестамбеног фонда у Србији је нерационално велика потрошња свих типова енергије, првенствено за грејање, а у последње време, због пораста средњих температура током летњих месеци, и за хлађење зграда.
2,5×
већа средња потрошња енергије по квадратном метру него у северној Европи
340kWh/m²
годишње троши око половине домаћинстава у Србији — 3 пута више него у западној Европи
60%
популације користи дрво или лигнит као главни извор енергије за грејање, топлу воду и кување
60%
укупне потрошње енергије у просечно изолованим зградама одлази на грејање
3×
већа потрошња енергије по јединици БДП-а од светског просека
30%
већа смртност током зимских месеци у односу на просечне вредности
У Србији се енергија још увек троши као шездесетих година прошлог века у Европској унији. Хроничне болести, укључујући и болести дисајних органа, директно су повезане са знатним загађењем унутрашњег простора.
Енергетски пасош
Енергетске пасоше издаваће лиценцирана предузећа која се баве пројектовањем или извођењем радова, а која имају запослене са сертификатом Инжењерске коморе Србије. У зависности од укупне потрошње енергије, пасоши ће бити од А категорије, за објекте који троше најмање енергије, до Г категорије, односно објеката који су остварили најмању уштеду.
Кад је реч о објектима који тек треба да се граде, инвеститори ће морати да ураде елаборат о енергетској ефикасности, који ће бити саставни део пројектне документације за грађевинску дозволу.
Власници станова имаће тачну евиденцију колико енергије троше и колико могу да уштеде на годишњем или месечном нивоу.